Vox populi

10 mladih ljudi o Fragmentima prošlosti

Prva anketa u okviru rubrike Vox populi bavi se stranicom Fragmenti prošlosti. Fragmenti kulture su zamolili deset mladih ljudi da sa nama podele svoje impresije o stranici, navedu zbog čega je prate, odaberu omiljene objave, sete se onih koje pamte i da upute poruku o tome šta kultura znači za njih, i šta bi trebala da znači za sve nas. Ovo je njihov sud:

 

Nemanja Luka, student Odseka za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

 

Gde je kultura nestala?! Gde su knjige, a gde ideje?! Kulturu je ugušio novac, knjige trule u podrumima, a ideje su umorne i iscrpljene. Kao ljubitelj kulture, umetnosti, jezika i književnosti, prvi susret sa ovom sveobuhvatnom stranicom, dogodio se kada je objavljen video u kojem Ivo Andrić čita odlomak njegovog najpoznatijeg romana „Na Drini ćuprija“. Ima li nešto divnije od Andrićevog čitanja možda i najznačajnijeg romana 20. veka u srpskoj književnosti? Taj predivan fragment prošlosti, svedoči o značaju reči, kulturnih događaja i same prošlosti, a malo je istinskih ljubitelja, pogotovo mlađih, koji će se diviti i poštovati predivne momente kako u našoj, tako i svetskoj istoriji. Stranica obuhvata, zaista, sve vrste umetnosti i svaki predivan detalj kulturne istorije. Ako vas zanimaju slike Vinsenta van Goga, domaća i strana kinematografija, arhitektura, aforizmi Duška Radovića, istorija, deklamovanje pesama velike Desanke Maksimović, knjige i skriveni dragulji prošlosti – urednik Fragmenata prošlosti iscrpnim radom oživljava sve moguće arhive i daruje im svetlost dana. Citiram veliku Isidoru Sekulić: „Treba ovo naše postojanje ispuniti sadržajem. Opravdati ga. Inače je apsurd!“ Naša kultura je i naše postojanje!

 

Milan Gajić, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, foto-model i autor zbirke pesama „Idila se u snu snila“.

Fragmenti prošlosti su postali deo moje svakodnevnice, lepe i izražene kroz umetnost, kroz oživljavanje prošlosti i zadovoljavanje osnovne potrebe – potrebe za lepotom. Ta lepota koja prati Fragmente prošlosti jeste neverovatna posvećenost, ljubav i iskrenost koja se prepoznaje kod njenog autora, koji prepoznajući značaj kulture, nastoji da oživi i opismeni današnjeg čoveka. Pratiti FP od njenog osnivanja do danas, mogu reći da sam počastvovan što učestvujem u njenom jačanju i rastu i što to čedo kulture postaje bastion lepote na društvenim mrežama. Sadržaj koji me najviše raduje je onaj koji mi otkriva nove umetnike, koji me kasnije inspirišu da pretražujem i sam čudesne ljude o kojima ništa nisam znao. Možda omiljeni album u okviru Fragmenata prošlosti je „Srpsko slikarstvo“, koji je naobimnija baza ovog segmenta srpske kulturne istorije koja trenutno postoji na internetu. Sve što jeste kultura sadržano je u Fragmentima prošlosti i neopisivo se radujem svakoj novoj objavi, znajući da ću obogatiti svoj duh viđenim i saznati nešto korisno. Mene Fragmenti ubeđuju da vredi čitati, da vredi voleti i negovati umetnost i da vredi podstaći svoj istraživački duh, a oživeti taj duh u sebi znači istinski živeti.

 

Andrea Nikolić, studentkinja istorije na Filozofskom Fakultetu u Beogradu.

U eri kulturne dekadencije, gde se tradicija odbacuje i gazi, intelektualna elita nipodaštava i unižava, a šarlatani i zagovornici teorija zavere posmatraju kao idoli iznikao je pupoljak, mali ali snažan, u vidu jedne stranice pod imenom Fragmenti prošlosti i kao tračak nade osvetlio mrak koji je zavio našu kulturu i prošlost. Značaj ove stranice u dobu društvenih mreža je višestruk – ona omogućava ljudima različitih starosnih grupa, zanimanja i profesija da se upoznaju, ne samo sa našom kulturom i prošlošću, već i sa kulturnim nasleđem celog sveta, proširujući vidike i dajući širu sliku događaja koji su pratili kulturno uzdizanje u prošlosti. Taj pupoljak sada je već u cvatu i sve je veći broj ljudi koji aktivno prate i učestvuju u debatama na ovoj stranici, šireći vesti o njenom postojanju drugima. Čast mi je da kažem da sam za Fragmente prošlosti saznala 2017. godine, na Seminaru Narodnog muzeja u Beogradu, upravo od strane samog tvorca stranice Milorada Stokina, čoveka koji je svoju zamisao uspeo da marljivim trudom sprovede u delo. Od mog prvog susreta sa stranicom bila sam zaintrigirana raznovrsnošću sadržaja iste i šarenolikošću ljudi koji su je pratili. Akcenat je stavljen na umetnost ali ima i raznih drugih sadržaja od kojih su meni lično najdraži artefakti srpskog srednjeg veka, fotografije starog Beograda i naravno srpska likovna umetnost, pre svega dela – Paje Jovanovića, Uroša Predića i Nadežde Petrović. Svojom sadržinom i lepotom Fragmenti prošlosti ostavljaju bez daha i sa sigurnošću tvrdim da će njihov uticaj nastaviti da se širi i otvara neke nove vidike.

Luka Vojvodić, diplomirani komunikolog, zaljubljenik u rodni Beograd i ljubitelj umetnosti.

 Fragmente prošlosti smatram ozbiljnim kulturološkim projektom čiji značaj i jedinstvenost nalazim u konciznosti, neposrednosti i prijemčivosti stila kojim se kulturni sadržaji predstavljaju pratiocima stranice. Kultura je de facto danas postala luksuz, posete institucijama kao što su pozorišta, galerije i muzeji su velikom delu stanovništva nepristupačne, dok je, s druge strane, besplatan internet dostupan gotovo svuda, a društvene mreže godinama unazad predstavljaju jedan od ključnih izvora informisanja. Da to ne mora, prema ustaljenom stereotipu, nužno da bude loše pokazuje upravo stranica „Fragmenti prošlosti“, koja u nepreglednom prostranstvu ispraznosti, prostakluka, senzacionalističkih, tabloidnih i potencijalno moralno destruktivnih sadržaja od kojih nas deli svega nekoliko klikova krajnje nenametljivo nudi nešto sasvim drugačije, lepo i uzvišeno, na sofisticiran način braneći sistem vrednosti koji je poslednjih nekoliko decenija ozbiljno devastiran. Tokom dve godine, koliko pratim stranicu, nijednom se nije desilo da se potkrade ni najsitnija dvosmislenost, vulgarnost ili neprikladna aluzija, što smatram velikim uspehom autora stranice. Dodatna vrednost „Fragmenata prošlosti“ je i u tome što autor veoma vodi računa o tome da sadržaj ne bude suvoparan i da se u mnogobrojnim albumima nalaze slike i snimci koji će biti zanimljivi najrazličitijim članovima – od poklonika klasičnog slikarstva, do ljubitelja popularne kulture, filma, čak i šou biznisa. Pohvaljujem jednostavan, a vrlo ozbiljan pristup bavljenju kulturom na ovaj način i stranicu preporučujem svima koji žele da šire svoja znanja i uživaju u lepom kao takvom.

 

Dina Igić, studentkinja FON-a u Beogradu i Recruitment Responsible Evropske studentske organizacije ESTIEM.

Foto: Milorad Stokin

Fragmenti prošlosti… Toliko zvučan naziv da u njemu čujem melodije Elvisa i Sinatre sa gramofonske ploče. Asocira na nešto što živi sa najlepšim delima umetnosti i književnosti i mami nas koji za sebe smatramo da smo rođeni u pogrešno doba, koji vek kasnije. Ono što je našoj kulturi zaista potrebno kako se ne bi potpuno udavila u tom bunaru u koji su je bacili, jeste da se mi osvestimo i pokrenemo kulturnu revoluciju. Kreator ove stranice je učinio svoje, a sa sobom ima armiju od 54.000 ljudi. Ja sam se ponosno ovoj armiji priključila i od tog dana svakodnevno se vraćam u prošlost, kroz arhaične fotografije, slike i muziku koji podsećaju na neko lepše vreme, kada su kulturne vrednosti imale pravi smisao i neku drugu dimenziju. Prosto ne bih mogla da izdvojim koje su mi objave najdraže, jer svaka je na sebi svojstven način posebna i svaka ostavi takav utisak na mene, kao da rešavam sudoku nakon kolotečine nebitnih informacija koje nam serviraju svakog dana i kojima smo – hteli to ili ne – okruženi. Probudimo se iz tog polusna u kom smo ušuškani i shvatimo da budućnost pripada onima koji se najdublje i najčešće sećaju prošlosti…

 

Stefan Pavlović, tapetar-dekorater iz Beograda.

Bila je 2016 -a godina kada sam zapazio da je moj prijatelj Ivan Stojšin lajkovao jednu sliku na stranici “Fragmenti prošlosti“, ušao sam na stranicu čisto da “bacim oko“ što se kaže i video zaista dosta zanimljivih stvari iz sveta kulture i ostalih branši, tada sam postao pratilac pomenute stranice. Sama stranica odiše kulturom koja nažalost nestaje, ali dokle god ima ljudi koji vole takve sadržaje ona se neće ugasiti, vidi se da je i sam administrator ljubitelj pravih vrednosti. Od objava najviše volim one koje se nalaze u albumima Stare slike Srbije, Stare slike Beograda i Novčanice. Drago mi je što je iza nas onaj period kada nisu mogle javno da se prate objave sa stranice zbog nekih Fejsbuk promena, ali opet je sve po starom tj onako kako treba, imam sjajnu komunikaciju sa administratorom, šaljem mu slike koje smatram da su dostojne ove stranice i on ih uvek objavi, ovom prilikom želim mu puno sreće u nastavku vođenja stranice.

 

Teodora Gačić, studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Foto: Sunčica Zurković

 Mnogobrojna detinjstva napretkom tehnologije i vidnom nedostatku roditeljske pažnje postaju zarobljena u virtuelnom svetu. U slučajevima gde ta posvećenost ne izostaje – javlja se tugaljiva rečenica ,,ali svi moji drugari…“ i opet smo na istom. Društvene mreže okupiraju tinejdžere do te mere da njihova interesovanja van datih okvira gotovo da ne postoje. Kao domišljato rešenje pokazalo se upravo vešto zalaženje u te okvire – mudro, nenametljivo, a opet zapaženo. Pojavom stranice ,,Fragmenti prošlosti“, kako i sam naziv nalaže, fragment po fragment umetnosti i istorijskih anegdota unet je i unosi se u sijaset života. Ne mogu se setiti šta me je tačno dovelo do ove bogate i interesantne riznice slika, fotografija, snimaka, citata i spisa jer je svaka naredna objava tu da izmami nove impresije. Jer, kako ostati ravnodušan na poslednjeg vojvodu Vojvodine, Miku Antića kada čita svoje stihove ili cenjenog Dušana Kovačevića koji zbori o svrsi umetnosti? Kako ne biti nem pred insertom legendarnog filma ,,Sabirni centar“ gde Dragan Nikolić govori o ,,umiranju po drugi put, umiranju u sećanjima“ ili slikovitom prikazu generacijskog jaza kroz segment filma ,,Dani“? Poznata je činjenica da se uništenje naroda postiže gušenjem kulture i brisanjem istorije što nam jasno predočava njihov značaj – i zato su ovi ,,pogledi u prošlost“ koji nam se nude mnogo više od puke razonode. Negujmo ih!

 

Tonja Žlebič, studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i autorka zbirke pesama „Epitaf besmrtnima“.

Prošlost, u svim svojim fragmentima, neodvojivi je deo svakog bića. Prošlost postoji da bi se zbog nje osećali setno, srećno, ponosno, nostalgično. Tu je da nam prošara zenice sjajem ili suzom, i da nas podseti ko smo nekada bili i kuda treba da idemo: putem moralne lepote i lepote duha. Vremena se menjaju, nose sa sobom različite sudbine, priče i ljude, koji su idući do krajnjih granica svoje lucidnosti i hrabrosti menjali svet. Ko da zaboravi prvi susret sa Fragmentima prošlosti, dok veliki Meša Selimović dočarava smisao i potrebu o pisanju, najsavršeniji način da čovek otvori svoju dušu, a da je ne ogoli. I onda se nanižu neprikosnoveni Andrić i čarobna Desanka Maksimović. Zato, kad uđete u čarobni svet Fragmenata prošlosti postajete bogatiji saznanjima koliko se velikih ljudi osnažilo da svojim blistavim umom pomera granice mogućnosti ili svojim talentom svet mašte približi vašoj realnosti. Zato su Fragmenti prošlosti više od stranice, oni su spomenar istorije i plemeniti prijatelj sa kojim se rado družite.

 

Milica Mitrović, novinarka RTV „Šumadija“ i direktorka organizacije „Posao snova“ za Aranđelovac.

Foto: Milorad Stokin

Stranicu koja deli kulturu i lepotu pratim nekoliko godina i jasno se sećam osećaja kada sam saznala za nju: čista radost. Pitala sam se kako je moguće da nisam ranije otkrila Fragmente prošlosti i zašto njihovo postojanje već nije objavljeno “na sva zvona”. Neizmerno vredna jer umetnička dela i kulturno nasleđe čini pristupačnijim, lakim za voleti i pronaći, uz propratni tekst autora koji nam, osim činjenica koje je istražio, iskreno iznosi i ličnu impresiju. Nenametljivo a neodoljivo. Stranica pokazuje da kulturu ne možemo spakovati u kutiju, da je živa, promenljiva, da umetnost nije samo za “odabrane” i da svrhu ispunjava tek kada dodirne pojedinca. Teško je odabrati omiljene objave, mada bih rekla da su za mene to svakako one koje se tiču pozorišta, filma, muzike i medija, kao i stare fotografije, časopisa, fotografije zdanja, stihovi. Volim raznolikost sadržaja, i “aha” momenat kada me objave podsete na zaboravljeno, osvetle ono što mi je promaklo i otkriju toliko toga nepoznatog. Uverena sam da će Fragmenti prošlosti, upravo zbog sadržaja prikladnog za različite generacije, vremenom imati sve veći uticaj na unapređenje odnosa prema kulturnom nasleđu u našoj zemlji.

 

Igor Vesović, student FON-a i urednik organizacije Bufonerija i istoimenih internet stranica.

Fragmenti prošlosti su jedna prekrasna oaza svakojakih kulturnih zanimljivosti. Kao kada raščišćavate tavan, ili neki kredenac, pa naletite na pregršt sitnica, stare albume za slike, pisamca, suvenire, drangulije… i prebirajući po svim tim davno zabačenim ropotarijama pronalazite prelepe i vrlo lične fragmente prošlosti. U dodiru sa njima proživljavate posebno sentimentalne trenutke; svojevrsne momente užitka. Naziv je pre svega divno skrojen. Taj „fragment“ nekako instant asocira na sećanje. A sećanjem se čuva prošlost. I ova stranica je upravo jedna brižljivo skrojena i negovana riznica prošlosti. A u biti tog vaskolikog sadržaja je lepota. Znanje, pamćenje, duhovnost, umetnost… Plemenito je sve za šta se ‘Fragmenti’ zalažu. Pošto sam se svojevremeno upustio u izgradnju jednog na sličnim temeljima postavljenog digitalnog trezora, bilo je prirodno u jednom trenutku takoreći “istražiti tržište”. I sećam se, nekoliko dana pre nego što sam se upustio u tu pretragu u odeljku za predloge na fejsbuku iskočili su “Fragmenti prošlosti”. U početku nisam pouzdano znao šta je tema i svrha stranice, znam samo da su mi zanimljiv naslov i (sada već brendirani) izvirujući kip zaista privukli pažnju. Vrlo brzo sam postao jedan od aktivnijih pratilaca, a priznajem da je dosta poučno i ohrabrujuće stranica uticala na mene, u smislu da je takav tip stranice nešto najbliže mojoj, čak je sadržaj tematski imao dosta podudarnosti, s tim što je Bufonerija ipak suženijeg i nešto scenski specijalizovanijeg karaktera, ali susret sa ‘Fragmentima’ ohrabrio me je da neke do tada samo zamisli i ideje za dalji razvoj ipak krenem da implementiram, jer sam video da u tim razmišljanjima nisam sam, i da je neko pre mene razmišljao na sličan način. Takođe, pokazali su mi i da je takav vid kulturološkog uticaja i te kako moguć i ostvariv. Naročito me je zaintrigiralo saznanje da je urednik stranice mlad čovek kao i ja, sa može se reći stari(ji)m duhom. I mislim da je rad koji Milorad radi neprocenjiv. Sve to zahteva mnogo truda, posvećenosti, strpljenja, i naročite vrste altruizma. To je jedna usuđujem se reći pravcata prosvetiteljska humanost, gde pojedinac svesno preuzima odgovornost da ono što zna ili u čemu vidi jasnu vrednost, podeli sa drugima. Kada vas vodi ta nesebičnost i želja da doprinesete na neki viši način, da utičete na druge ljude, da ih dotaknete, pa bilo to da im bar kakvom slikom ili zanimljivošću priuštite koji trenutak radosti, začudnosti ili ushićenja i time ulepšate dan. Zvuči sitno, ali i u tom najsvedenijem obliku delovanja kumulativni efekat koji se postiže je neverovatan. Tvrdim da jedino svesnim kreiranjem ovakvih i sličnih mesta namenjenih kulturi, kvalitetnoj i informativnoj zabavi i edukaciji , u prostorima gde danas mahom svi obitavamo, zaista možemo da napravimo neku promenu na bolje, i to u kolektivnom smislu, ma koliko skromno delovala.