Odlomci iz književnih dela

Ivo Andrić: Anikina vremena

„Pre dobrih sedamdeset godina bila se pročula zbog svoje lepote neka Tijana, čobanska kći. Bacila je obraz pod noge i zapalila kasabu. Ona je, kažu, za velikog vašara, kao kuga ili poplava neka, zatvorila čaršiju; tolika je trka i bitka bila oko nje. Dolazili su sarajevske kujundžije i skopljanski trgovci bakrenim posuđem, pa kod nje ostavljali i robu i zaradu, i odlazili goli kao šešane. Nije joj se moglo ništa. Dok jednog dana nije iščezla, naglo kao što se i pojavila. Među prvima koji su se vrzli oko Tijane bio je i neki Kosta, zvani Grk, bogat mladić bez oca i majke. Hteo je, kažu, da je uzme, ali Tijana nije htela da čuje, nego je sve više sakupljala oko sebe pustahije, Turke, i svaku veru. Mladić se povukao i nestao iz kasabe. Saznalo se da je otišao u manastir Banju, da se zakaluđerio, i da tamo boluje. I svi su ga zaboravili. Ali tačno posle godinu dana, kad je Tijana bila u punom jeku i već dodijala i bogu i ljudima, pojavio se nenadno ovaj Kosta. Bio je zarastao u bradu i kosu, izmršaveo i podivljao, odeven napola kao kaluđer a napola kao seljak. Nije imao ni torbe ni štapa u ruci, ništa do dve male puške za pojasom. Upao je pravo u Tijaninu kuću. Razbio je sobna vrata i pucao na Tijanu, ali je samo lako ranio i ona mu je pobegla u mahalu. Bežala je uz Mejdan, gubeći papuče, dukate s vrata i upletnjake iz kose. Bežala je prema jednom šumarku ispod Starog grada. Kada je već bila ispod samog šanca, iznemogla je i pala. Tu je pristigao kaluđer i ubio na mestu. Ležala je ceo dan tako presamićena, prosute kose, sa velikom crnom ranom na ječermi od plave svile. Otvorenih usta, sa bičem u ruci, posmatrala su je čobančad sa visokog šanca. Tek u sumrak poslana su iz varoši dva Ciganina koji su je zakopali na tom istom mestu. Ubica se izgubio u šumi. Niko ga nije ni tražio. Ali su ga našli treći dan gde se sam preklao na Tijaninoj humci. Tu su sahranili i njega. I to se mesto i danas zove Tijanin grob.“

U centru zbivanja Andrićeve pripovetke „Anikina vremena“ (1931) nalazi se Vlahinja Anika, „otpadnica“ koja je „otvorila kuću muškarcima“ i svojom lepotom zaludela i sveštenstvo i tursku vlast. Njena lepota i ponašanje narušavaju ustaljeni red onoga što važi za normalno i uobičajeno, i jedino njenim nestankom taj poredak može ponovo biti uspostavljen. Ovom pripovetkom Andrić razvija motive uloge lepote u svetu, moći lepote nad ljudima, i poremećaj koju izaziva ispoljavanje te moći. Prema motivima ove novele snimljen je i istoimeni film u režiji Vladimira Pogačića, 1954. godine.

Naslovna fotografija: Vlaho Bukovac ~ Velika Iza (detalj) ~ 1882.