Numizmatika

Novčanice Kraljevine Srbije

Godine 1882. Srbija je postala Kraljevina, ali još nije imala nacionalnu banku. Dve godine kasnije osnovana je Privilegovana banka Kraljevine Srbije,  a istog dana u promet je puštena i njena prva novčanica. Uprava banke imala je velike poteškoće jer srpski privrednici nisu navikli na sistem bankarskih poslova, menice,  rokove kredita, čekove i obveznice.  Za papirni novac su znali samo iz priča, a šire građanstvo bilo je potpuno nepoverljivo prema njemu, naviklo isključivo na kovani novac. Pošto Srbija nije raspolagala ljudima koji bi sve probleme nove banke mogli da prevaziđu, zatražila je pomoć od Belgijske narodne banke, koja je poslala Šarla Bošmana jednog od svojih najboljih činovnika. Bošman brzo prevazilazi početne probleme, a njegovim zalaganjem belgijska banka ustupa svoju rezernu novčanicu Srbiji. Prerađena belgijska rezervna novčanica od 100 franaka bila je prva srpska novčanica od 100 dinara. Bez obzira na puštanje u promet, nepoverljivost građanstva je i dalje bila velika, o čemu svedoči sledeći zapis iz prvog godišnjeg izveštaja Privilegovane narodne banke: „Bilo je dana u kojem ne bi bilo nijedne banknote u opticaju da ih slučajno nije bilo u kasama ljudi koji ih zatvoriše iz patriotskih pobuda“.

(kliknuti za veći prikaz)

Banknota od 100 dinara u zlatu puštena je u promet 2. jula 1884. godine kada je sa radom počela Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. Novčanica je izrađena i štampana u Briselu. Boja crteža je tamno maslinasto zelena. Prva emisija novčanice nosi datum 1. juli 1884, a druga 1. septembar 1884. Novčanica je bogato ornamentisana. Lice je ispisano ćiriličnim pismom i sadrži dva medaljona sa natpisima „Rad stvara bogastvo“ i „Kapital i rad“, kao i sedeće figure žena koje drže table sa natpisima „Cveti 1815“ i „Zakon od 6. jan. 1883“. Naličje je ispisano je na francuskom jeziku osim reči „Trgovina“ i „Radinost“. Na njemu je prikazana grupa žena oko alegorije Srbije koja sedi na tronu sa natpisom „Bog čuva Srbiju“ u vidu oreola. Novčanica je bila u opticaju sve do Prvog svetskog rata, a povučena je tek početkom februara 1921. godine.

Novčanica od 50 dinara u zlatu puštena je u opticaj u februaru 1885. godine, nekoliko dana pre proslave trogodišnjce proglašenja Kraljevine. Kao i njena predhodnica suočila se sa istim problemima. Građanstvo nije prihvatilo njen dizajn, a zbog lošeg kvaliteta Banka je ubrzo počela njeno povlačenje iz opticaja, ali se bez obzira na to zadržala u prometu sve do kraja 1920. godine. Nosi potpise guvernera Đorđa Vajferta i člana Uprave Jove Krsmanovića. Na licu se nalaze dva kupidona koja drže grb Kraljevine Srbije i dve ženske figure. Jedna predstavlja Srbiju sa štitom na kome se nalazi grb Kraljevine, dok je druga u narodnoj nošnji sa dvoje dece pored sebe. Naličje novčanice ispisano je na francuskom jeziku.

Za razliku od svojih predhodnica, novčanica od 10 dinara u srebru naišla je na dobar prijem u građanstvu. Stav Banke je bio da je neophodno štampati novčanicu manje nominalne vrednosti, pa je iz tog razloga doneta izmena Zakona koji je do tada predviđao da se novčanice mogu isplaćivati isključivo u zlatu, a zbog male nominalne vrednosti ovo je bila prva novčanica koju su građani Srbije držali u rukama. Zbog hitnosti štampanja manjeg apoena preuzet je dizajn koji je bio identičan novčanici  od 10 dinara, iz 1876. godine. Na licu je prikazano poprsje kralja Milana Obrenovića, a na naličju poprsja kneza Miloša, kneginje Ljubice i sinova Milana i Mihaila sa natpisima na francuskom jeziku. Novčanica je puštena u opticaj novembra 1885. godine i kada je zaživela u narodu dobila je naziv „banka“. Od tada se narednih decenija u narodu svaka novčanica od 10 dinara zvala tako. Ova novčanica je bila i prva banknota Privilegovane Narodne banke koja je bila meta falsifikatora, 1891. godine. Zadržala se u opticaju sve do 1899. godine.

Nova novčanica od 10 dinara u srebru pojavila se u opticaju januara 1887. godine.  Bila je najprihvaćenija novčanica  od strane građanstva do tada. Štampana je u centralnoj banci Francuske, u plavoj boji koja je bila otporna na falsifikovanje putem fotografije. Nosi potpise guvernera Filipa Hristić i člana Uprave Jove Krsmanovića. Na licu prikazana je alegorija Srbije u vidu žene sa mačem i štitom, i alegorije trgovine, radinosti, zemljoradnje i ribolova. Jedno dete prikazano je kao Merkur, zaštitnik trgovine. U sredini stoji tekst “Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije plaća donosiocu deset dinara u srebru, Beograd 14. januar 1887. Na naličju se nalaze dva dvoglava orla sa kraljevskom krunom i štitom i francuski tekst: “Banque Nationale Privilegiee du Royaume de Serbie. Dix Francs”. Novčanica je nosilac dve monete, dinara s jedne i franka s druge strane. Povlačenje iz prometa počelo je 1892, a definitivno je prestala biti sredstvo plaćanja 1921. godine.

Još jedna banknota od 10 dinara u srebru izrađena je 1893. godine kao rezervna novčanica, ali je u opticaj puštena tek 1908. godine. Kao i njena predhodnica štampana je u centralnoj banci Francuske, u plavoj boji koja je bila otporna na falsifikovanje putem fotografije. Nosi potpise guvernera Đorđa Vajferta i člana Uprave Tihomilja J. Markovića. Na licu se nalazi žena u narodnoj nošnji koja gusla, sa detetom pored sebe koje zapisuje njene reči u knjigu. U sredini su u crvenim medaljonima u vizantijskom stilu prikazane  glave srpskih vladara iz doba Nemanjića, a sa desne strane vodeni žig uokviren lovorovim vencem. Na naličju je prikazan manastir Studenica, srpski seljak sa frulom i plugom, plodovi stočarstva, zemljoradnje, ribolova, trgovine i zanata i francuski tekst “Banque Nationale privilegiee de Royaume de Serbie, Dix Francs payable en argent a presentation”. Novčanica se najduže zadržala u opticaju, sve do 1934. godine. Zanimljivo je da su je tokom Prvog svetskog rata koristile srpske izbeglice i menjale je u Parizu i Cirihu za strane valute po stabilnom kursu.

Novčanica od 20 dinara u zlatu nastala je iz potrebe da postoje manji apoen koji će biti isplativ u zlatu. Štampana je u centralnoj banci Francuske, a oslikali su je za sada nepoznati srpski umetnici. Iako nosi datum 5. januar 1905. godine, puštena je u opticaj tek 1907. godine. Nosi potpise guvernera Tihomilja J. Markovića i člana Uprave Marka Stojanovića. Na vodenom žigu nalazi se ženska glava sa lovorovim vencem. Na licu nalazi se alegorija Srbije u vidu žene sa štitom i mačem, pored koje sedi dete sa knjigom, a oko vodenog žiga nalazi se kraljevski plašt i kruna, sa oslonjenom muškom figurom. Naličje je ispisano francuskim jezikom sa figurama žene i dece u narodnoj nošnji, kao i kovača u radu.  Velike su idicije da je figura kovača nastala na osnovu fotografije koju je snimio Marko Stojanović, člana Uprave Privilegovane Narodne banke, koji je bio plodan fotograf-amater. Novčanica je povučena iz opticaja 1934. godine.

Novčanica od 100 dinara je nastala iz potrebe za većim apoenom koji bi bio isplativ u srebru. Štampana je u centralnoj banci Francuske, a iako nosi datum 5. januar 1905. godine  puštena je u opticaj tek 1907. godine. Nosi potpise guvernera Tihomilja J. Markovića i člana Uprave Marka Stojanovića. Na ovoj banknoti se pojavljuje natpis „BOG ČUVA SRBIJU“ koji se nekada nalazio isključio na kovanom novcu. Na licu je u prvom planu prikazana alegorija Srbije u vidu žene koja sedi na tronu. U pozadini se vidi panorama Beograda, a na vodenom žigu Merkurova glava. Naličje je ispisano francuskim jezikom sa figuraom žene i muškarca u narodnoj nošnji i manastirom u pozadini. Novčanica je povučena iz opticaja 1938. godine.

Odluka o štampanju novčanica od 50 dinara u srebru doneta je na sednici Glavnog odbora Narodne banke od 12. decembra 1914. u Nišu, u vreme kada je Srbija uveliko bila u ratu. Nosi potpise guvernera Đorđa Vajferta i člana Uprave Marka Stojanovića. Oslikala ju je slikarka Beta Vukanović, a štampa je izvršena u Parizu. Reakcije javnosti su bile veoma nepovoljne na izgled ove novčanice. Narod je zbog njene boje nazvao pegavcem, dok je „Politika“ pisala o njoj kao nakaradi na koju se od sramote ni guverner nije hteo potpisati. Iz ovih, ali i zbog nekoliko grešaka u štampi, Narodna banka je novčanicu povukla iz opticaja već 1915. godine. Među kolekcionarima je poznata kao „ratna novčanica“ i „pegavac“.

 

Tokom ratne 1916. godine Narodna banka je donela odluku o štampanju nove novčanice od 5 dinara isplative u srebru. Narodna banka je tada bila smeštena u Marseju, a novčanica je štampana u Parizu. Nosi potpise guvernera Đorđa Vajferta i člana Uprave Marka Stojanovića. Na licu se, kao i na vodenom žigu, nalazi glava Miloša Obilića i reči „BOG ČUVA SRBIJU“,  a na naličju francuski tekst, grb Kraljevine i voće, cveće, vinova loza, grožđe i jabuke, snop žita i kosa.  U periodu od 1. septembra 1916. do 18. septembra 1918. godine postoji preko 400 razlčitih datuma izdanja. Novčanica je bila u opticaju sve do 1932, a potpuno je povučena tri godine kasnije.

 

 

Izvori:

Željko Stojanović, Nacionalni katalog novčanica Srbije i Jugoslavije, Beograd : Sanimex, 2007.

Svetlana Pantelić,  Najstarije novčanice Privilegovane Narodne banke , Bankarstvo, 2014, br. 6, str. 146-155

Svetlana Pantelić,  Desetica iz 1887. i 1893. godine , Bankarstvo, 2015, br. 1, str. 108-116

Svetlana Pantelić,  Novčanice od 20 i 100 dinara iz 1905. , Bankarstvo, 2015, br. 4, str. 136-143

Svetlana Pantelić,  Od ružnog pačeta do labuda , Bankarstvo, 2016, vol. 45, br. 2, str. 126-133

Svetlana Pantelić, Miloš Obilić – zaštitni znak novčanice od 5 dinara , Bankarstvo, 2016, vol. 45, br. 4, str. 178-185