Web lokacija FB stranice Fragmenti prošlosti

Reč autora

Moderno vreme ne percipira ni kulturu ni umetnost u skladu sa osnovnim razlozima njihovog nastanka. Dok je umetnost danas shvaćena kao sfera interesovanja manjeg broja ljudi, uz često elitističke etikete, a  kultura kao teret i nešto bez čega se može, u prošlosti su i kultura i umetnost bile među najosnovnijim duhovnim potrebama čoveka.

Kako je nastala kultura? Kultura je nastala onda kada je čovek shvatio da je svet oko njega previše surov za njegov opstanak, da nema toplo i suvo stanište, dok mu je život u stalnoj opasnosti od divljih životinja, ali i drugih ljudi. Tada je napravio novu, veštačku i sebi prilagođenu sredinu – naselja i gradove i život u njima uredio putem zakona i u skladu sa svojim potrebama. Od tog trenutka čovek otpočinje borbu protiv ograničene prirode, površnih poriva napajajući svoj duhovni život vrednim izdancima književne, scenske, muzičke, slikarske i vajarske umetnosti.  Cilj je bilo potpuno kultivisanje duha koje je trajalo tokom čitavog života. To kultivisanje je bilo moralna odluka svakog pojedinca, duboko usađena u njegovo duhovno biće. Primera radi, u antičko doba čovek je bio u stalnom kontaktu sa lepim i skladnim, ne bi li ta lepota i sklad postali sastavni delovi njega i njegovog svakodnevnog života.

Koja je svrha umetnosti u savremenom svetu? Potreba čoveka za umetnošću odgovara njegovom neprihvatanju sveta u kome se našao. Iskonska težnja da se ode u onostrano, u svojevrsni Edenski vrt gde vlada idila, lepota i uravnoteženost vapila je kroz vekove i svoj najuzvišeniji izraz našla u stvaranju umetničkih dela i njihovoj percepciji. Kada je čovek uredio svoj život i zaštitio ga od neprijateljski nastrojene okoline, počeo je da razmišlja o smislu svog postojanja. Umetnička dela su tada, kao svojevrsne kreacije čovečijeg duha i njegove manuelne veštine, poslužile da dosegne lepotu i uzvisi se iznad svega što ga je sputavalo. Umetnost je bila ključ kojim je pokušavao da nađe odgovore na velika pitanja svoje egzistencije: pitanja postojanja i pitanja smrti. Ako je religija bila način kojim je čovek želeo da shvati svet oko sebe i svoju prirodu, umetnost je postala sredstvo kojim je to i uspevao, ma koliko to u prvi mah zvučalo iluzotvorno i utopistički. Čovek sve do danas ne može ni bez iluzije ni bez utopije, samo što su one, nažalost, izašle iz područja umetnosti i prešle u područje zabave.

Čovek je biće koje ima moć pamćenja. Ponekad su upravo sećanja, uspomene na neke lepe trenutke najdragoceniji segmenati života čoveka, koji su mu uvek dostupni nasuprot prolaznosti tih trenutaka u stvarnom životu. Jedna od ranih definicija pamćenja kaže: „ Pamćenje je veličanstveni i začuđujući dar prirode pomoću koga se sećamo prošlog, shvatamo sadašnje i razmišljamo o budućem.“ Kultura sećanja je jedna od najuzvišenijih tvorevina ljudskog duha jer njome čovek pokušava da održi živim sve ono što su drugi ljudi pre njega govorili, verovali i dostizali, čuvajući u isto vreme i sećanje na njih same. Veoma je bitno da razvijamo kulturu sećanja jer na taj način vraćamo dug ljudima koji su živeli pre nas i bez kojih bi i naš život bio znatno siromašniji.

Poštovani publikume,

kultura, umetnost i kultura sećanja su osnovne vrednosti na kojima su zasnovane sve aktivnosti Fragmenata prošlosti i Fragmenata kulture.  Ali, šta Fragmenti prošlosti i Fragmenti kulture zapravo pokušavaju da kažu i učine? Da li uopšte nešto žele? Nije li to samo jedna obična FB stranica i jedan običan portal? Ne, naravno da nije tako! Uneti umetnost i kulturu u svakodnevicu primarni je cilj i Fragmenata prošlosti i Fragmenata kulture. Ovaj cilj postao je i više nego moguć u vreme kada veliki deo naših života čini bavljenje na internetu. Umesto da se samo zabavimo, sada možemo i da naučimo, ali i da se oplemenimo, inspirišemo, sagledamo život iz jednog sasvim drugačijeg ugla. Umetnost to svakako može. Jezik umetnosti obraća se svima i svi mogu da ga shvate jer je on usađen duboko u duhovno biće svakog čoveka.

Fragmenti prošlosti su danas postali svojevrsni nosilac vrednosti. Integritet ovog svojevrsnog virtuelnog muzeja i enciklopedije stvaran je strpljivo, postepeno, beskompromisno i nasuprot svim onim receptima koji u današnjem svetu važe kao siguran put ka uspehu. Fragmenti prošlosti šalju jasnu poruku o značaju kulture i umetnosti u savremenom svetu, ali su i dokaz da se može dopreti do velikog broja ljudi bez primene komercijalnosti, populizma ili bilo kog oblika tendencije da se putem takvih sadržaja dodvori širem auditorijumu radi većeg broja pratilaca. Ovo su razlozi zbog čega su Fragmenti prošlosti zadobili i vaše poverenje i zbog čega su na dobrom putu da postanu ozbiljan kulturni brend naših prostora.

Društvene mreže su u našoj zemlji još uvek potcenjen resurs kada se radi o ozbiljnijim temama, ali iskustvo Fragmenata prošlosti dokazuje kako se one mogu iskoristiti za opšte dobro i afirmisanje potvrđenih vrednosti, koje, nažalost u današnje vreme sve manje imaju prostora u medijima. Fragmenti prošlosti su jedan od primera dobre prakse kako se od jedne internet zamisli stvara kulturni brend, koji je postao sinonim za čistu, uzvišenu kulturu, umetnost i njenu svrhu u svakodnevnom životu; onu zbog koje je i nastala: da olakšava i osvetljava čovekov put kroz neizvesni tok života.

Milorad Stokin, autor i urednik Fragmenata prošlosti i Fragmenata kulture