Intervju

Srpski ČASkom: Učeći druge, i mi same učimo

Danas je više nego ikada u istoriji moguće da svaki pojedinac neprkosnoveno vlada jednim prostorom i kreira sopstvenu uređivačku politiku u skladu sa sobom i svojim interesovanjima. Društvene mreže su postale snažno sredstvo izraza i ostavljanja ličnog pečata u jednom digitalnom prostoru.

Priredio Milorad Stokin

 Zahvaljujući entuzijastičnim pojedincima koji svoja interesovanja i znanje dele sa drugima, društvene mreže su iz dana u dan sve bogatije stranicama raznih domena, tako da danas možete za sebe naći mnogo toga.  Kada je autor ovih redova počeo sa praćenjem stranice Srpski ČASkom nije mu trebalo mnogo vremena da shvati da iza nje stoji ozbiljan i stručan tim kome veoma dobro polazi za rukom da svoju publiku svakodnevno poučava, ali u isto vreme i zabavlja, dajući im na jednom mestu sve ono zbog čega bi moderan čovek i trebao da koristi društvene mreže. Tim ove simpatične stranice čine dve mlade dame – Jovana Čajić i Sanja Vuletić. Trenutno okuplja  preko 27.000 pratilaca na Fejsbuku i gotovo 3000 na Instagramu, ima svoj logotip i moto koji glasi Znanje daje ubrzanje. Glavno težište stranice je na konciznom prezentovanju pravopisnih pravila, manje poznatih reči i zanimljivosti vezanih za jezik, književnost i pisce, a ono što Srpski ČASkom izdvaja od sličnih stranica je slikovita prezentacija sadržaja kroz humor, ali i kritiku aktuelnih pojava u društvu. Urednik Fragmenata kulture je porazgovarao sa devojkama koje vode ovu jedinstvenu stranicu sa namerom da njihov plemeniti rad dopre do što većeg broja ljudi. Ovo je njihova priča i prvi u nizu intervjua putem kojih će Fragmenti kulture predstavljati pojedince i timove stranica koje zaslužuju vašu pažnju.

Možete li za početak predstaviti svoj tim?

Stranicu „Srpski ČASkom“ uređuju dve drugarice – Sanja i Jovana, koje su nakon završene medicinske škole diplomirale i masterirale na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (jedna je završila lingvistiku, druga književnost). Sanja je lektorka i organizatorka književnih festivala, a Jovana nastavnica u osnovnoj školi.

Kada je stranica nastala i kako je rasla?

Fejsbuk stranica je nastala pre pet-šest godina, kada nisu postojali korisni jezički sajtovi poput ovih danas. Mislimo da je zato, nakon samo nekoliko meseci, brojala 5 hiljada članova. Ozbiljnije smo počele da radimo pre desetak meseci. Sad imamo više od 27.000 pratilaca i trudimo se da svakoga dana objavimo neku zanimljivost u vezi sa književnošću ili jezikom.

Opišite osnovne aktivnosti stranice, na čemu se one u najvećoj meri zasnivaju?

Imamo različite rubrike, neke od njih su: zanimljiva gramatika i pravopisna pravila, priče o postanku reči i izraza, zatim sadržaji iz sveta književnosti, zanimljivosti iz života pisaca… Ovo ČASkom je nastalo zbog želje da se na malom prostoru, u jednoj objavi, pozabavimo pojedinim književnim ili jezičkim temama, ali razumljivo je da većina stvari ne može da se nauči časkom. To obično radimo kroz neki duhoviti dijalog, povezujemo lekcije s aktuelnim pojavama u društvu, nalazimo primere svakog dana u svom okruženju.

Ko je vaša publika?

Kako statistika na našoj Fejsbuk stranici kaže, čak 80% članova su osobe ženskog pola (najviše je onih između 24 i 34 god.). Eto ideje gde da tražite devojku. 🙂

Koji je lični pečat svake od vas?

Sanja: Ja volim da crtam, volim horsko pevanje, pozorište, radila sam i na televiziji, pa nalazim inspiraciju za Srpski ČASkom na svakom koraku, odatle oni smešni sadržaji na stranici. Jovana radi sa decom, trudi se da bude ozbiljnija, zna bolje da odredi kada je nešto prikladno, a kada neukusno. Možda nekada previše pesimistično posmatramo stvarnost, to bi mogao biti zajednički pečat.

Ljudi se često pitaju koji to motivi pokreću nekoga da vodi stranicu, da kontinuirano ulaže svoje vreme, trud i znanje u nju. Koji su vaši motivi?

Želele smo da svoju ljubav prema jeziku, književnosti i umetnosti uopšte delimo sa svetom. Pošto smo mlade, učeći druge, i mi same učimo. Kada budemo imale više vremena, počećemo same da radimo ilustracije uz tekst, možda i da se ozbiljnije bavimo time. Zasada nam je ovo hobi i jedina nagrada su nam pohvale koje svakodnevno dobijamo od pratilaca.

Koja je granica između sarkazma i populizma i da li je sarkastični odnos najidealniji da se ukaže na banalnosti koje nas okružuju?

Mi smo shvatile da ljudi posećuju društvene mreže kako bi se zabavili. Neki naši sadržaji su sami po sebi zanimljivi, recimo priče o poreklu reči i frazeologizama, ali neka „dosadna“ gramatička i pravopisna pravila moraju da se provuku kroz šalu i pojednostave širim masama. Zar to uostalom ne rade i nastavnici na času? Moraju da približe lekciju svakom učeniku, ne samo odlikašima. Trudimo se da šale ne budu banalne, da prate zbivanja u javnosti, da je kritikuju, ali mislim da nikada ne preterujemo i da nismo vulgarne, jer stalno imamo na umu da su članovi naše stranice i đaci.

Da li smatrate da jezik i pravopis mnogo gube kada se u svakodnevnoj, neobaveznoj i užurbanoj komunikaciji na internetu ne poštuju pravila?

S jedne strane gubi, pošto mnogi ne obraćaju pažnju ni na pravopis ni na način izražavanja, samo žele što brže da prenesu datu informaciju, a s druge strane određen broj ljudi i te kako vodi računa, jer im je bitno kakav utisak ostavljaju na društvenim mrežama.

Stranica je ćirilična, što je danas veoma retko. Da li smatrate da je ćirilica danas u krizi ili je to samo lažna uzbuna?

Volimo oba pisma. Iako pišemo ćirilicom, nismo neki fanatici koji kritikuju članove ukoliko koriste latinična slova. Nije dobro što je ćirilica toliko zanemarena, ali je, recimo, još veći problem što našim ustanovama, manifestacijama, TV emisijama itd. dajemo engleske nazive, to je sasvim bespotrebno. Zar marketinški stručnjaci misle da će na taj način privući turiste, ili pak delovati modernije? Zar svakome od nas nije zanimljivije da, kada odemo u stranu zemlju, čujemo jezik koji se tamo govori, vidimo neko novo pismo, upoznamo se sa novom kulturom?

Kako da više čitamo, a manje vremena provodimo na internetu? Da li je knjiga u krizi?

Kao što ima dobrih i loših knjiga, tako ima i kvalitetnih sadržaja i budalaština na internetu. Ukoliko nemamo naviku da čitamo odmalena, teško da se može nešto promeniti kad odrastemo. Čitalačke navike se stvaraju od malih nogu, uče se od roditelja. Ako je nekoga internet odvukao od knjige, odvukao bi ga i televizor, pa i leptir.

Preporučite čitaocima „Fragmenata kulture“ knjigu koja je ostavila veliki utisak na vas.

Ne bismo mogle da izdvojimo jednu knjigu, pa čak ni pedeset. Za početak nađite spisak lektira koje se čitaju u gimnaziji i proverite da li ste ih sve pročitali. Sanja: Pre nekoliko dana lektorisala sam intervju sa jednom, nedavno preminulom, književnom urednicom, ženom ambasadora, koja bi gostima, drugim stranim ambasadorima i njihovim suprugama, postavljala pitanje „Da li ste čitali Majstora i Margaritu?“ i tako odlučivala ko će ući u njihov „krug subotnjih večera“. Mi nismo toliko stroge.

Sentenca koja vas pokreće i najbolje opisuje?

Našu stranicu možda najbolje opisuje Goriborov stih: „Nije da nije tako, a nije ni da nije.“ To bi moglo biti geslo i na početnoj strani pravopisa našeg jezika.

Da li je bilo nekih anegdota?

Bude smešnih situacija, kada se šalimo, a neko to shvati doslovno. A stižu nam svakodnevno i razne poruke. Uglavnom odgovorimo, ali neki ljudi misle da smo Gugl pretraživač, pa nam samo pošalju: IĆIĆU ili IĆI ĆU?, NEMOJ TE ili NEMOJTE? Nema kod njih ni dobar dan ni pomoz bog!

Šta biste za kraj našeg razgovora poručile čitaocima „Fragmenata kulture“?

Iskoristite edukativne stranice na društvenim mrežama kao polaznu tačku za dalje usavršavanje.